Otvorite fioku, uzmete omiljenu narukvicu - a ona mat, posivela, “kao da nije srebro”. Dilema je klasična: da li je komad zaista srebro ili samo izgleda srebrno? Dobra vest: postoji jasan niz provera - od žigova i gustine do brzih kućnih testova i profesionalne analize - koji vam mogu dati vrlo pouzdan odgovor. U nastavku je vodič koji sabira najbolje prakse iz struke i objašnjava:

kako, čime i kada da testirate.

Kako da proverim žigove i oznake na srebru?

Prvi korak je hallmark (žig): skup znakova koje nezavisna ispitna kuća (Assay Office) utiskuje da potvrdi metal i finoću. “Puni” UK žig tradicionalno uključuje:

1. sponzorsku oznaku
2. simbol finoće (npr. sterling)
3. millesimal fineness (npr. 925)
4. oznaku assay kancelarije
5. slovni znak za godinu

Takav raspored eksplicitno definišu britanske assay institucije i vlada.

Za srebro su međunarodno priznate finoće 800, 925 i 999, što je propisano Konvencijom o žigosanju (Common Control Marks). Ako vidite 925, to označava leguru sa 92,5% Ag (sterling).

Da li žig 925 sam po sebi garantuje autentičnost?

“925” je snažna indicija, ali nije apsolutna garancija - žig se može zloupotrebiti, a na uvoznim komadima ponekad nedostaju druge komponente hallmark-a. Najpouzdanije je kada 925 stoji zajedno sa znakom assay kancelarije (npr. London, Birmingham) i sponzorskom oznakom.

Kako razlikovati masivno srebro od posrebrenog (EPNS, “nickel silver”)?

• EPNS = Electro-Plated Nickel Silver: bakar-nikl-cink legura (bez srebra) presvučena tankim slojem srebra; često je tako i obeležena (EPNS/EPBM).
• “Nickel silver / alpaca / German silver” uopšte ne sadrži srebro; naziv potiče od boje.

Tabela - najčešće oznake i značenja

Da li magnet test radi na srebru?

Srebro je nemagnetično (dijamagnetsko), pa se ne lepi za magnet. Ako se komad “hvata”, sigurno nije srebro. Ali obrnuto ne važi: mnoge baze (npr. mesing) takođe nisu magnetične, pa negativan test ne dokazuje autentičnost. Koristite magnet samo kao brzu eliminaciju feromagnetnih falsifikata.

Šta je “test leda” i koliko je pouzdan?

Srebro ima vrlo visoku toplotnu provodljivost, pa se kockica leda na pravom srebru topi neuobičajeno brzo. To je praktičan kućni test: stavite kockicu na komad i uporedite sa inertnom površinom (npr. drvo). Brže topljenje je dobar znak, ali metod je orijentacioni i ne razlikuje srebro od nekih drugih provodnika.

Kako izmeriti gustinu i uporediti sa srebrom?

Gustina srebra je približno 10,49 g/cm³ (20 °C). Jednostavna praksa je Arhimedov metod: izmerite masu na vagi, a zapreminu pomeranjem nivoa vode u menzuri; količnik daje gustinu. Veće odstupanje od ~10,5 može ukazati na drugu leguru ili šuplju konstrukciju. Pažnja: kamenje, šupljine i šuplji lanci zamućuju rezultat - zato je test indikativan, ne presudan.

Da li je test sa azotnom kiselinom (HNO₃) pouzdan?

U struci je standardni “acid test”: kap azotne kiseline na neupadljivom mestu ili na trag na probnom kamenu. Reakcija krem-bele/blede boje tipično ukazuje na visok sadržaj srebra (npr. sterling), dok zelena ili tamna reakcija često ukazuje na bakarne/bronzane osnove. Međutim, posrebreni predmeti daju “pozitivno” na površini, pa je bolje koristiti probni kamen da se prodre ispod presvučenog sloja. Test je blago destruktivan i treba ga raditi pažljivo.

Kada da posegnem za XRF analizom?

X-ray fluorescence (XRF) je nedestruktivna laboratorijska metoda koja čita elementarni sastav metala u nekoliko minuta (tipično preciznost par delova na hiljadu). Idealna je kada kupujete skuplji komad, imate sumnje ili želite nalaz za osiguranje/reklamaciju. Rade je juveliri, laboratorije i assay kancelarije.

Da li vizuelni tragovi i “patina” nešto otkrivaju?

Pravo srebro tamni u dodiru sa sumpornim jedinjenjima i vlagom; patina se često javlja ujednačeno (sivkasto, zatim crnkasto), a u udubljenjima ostaje duže. Posrebreni komadi umeju da pokažu neujednačeno trošenje - na “rubovima” izbija žućkasta/ružičasta baza (mesing/bakar). Ovi tragovi su korisni za orijentaciju, ali nisu zamena za žig i merenje.

Kako sistematski da proverim komad pre kupovine?

Kratak checklist:

1. Žigovi: tražite 925/800/999 + simbol assay kancelarije/sponzora kada je primenljivo; izbegavajte nejasne i “sumnjivo sveže” udarce.
2. Oznake koje nisu srebro: EPNS/EPBM, “nickel silver”, “alpaca” = nisu masivno srebro.
3. Brzi kućni testovi: magnet (negativan ne dokazuje, pozitivan diskvalifikuje), test leda (brzo topljenje je dobar znak).
4. Gustina: približite se 10,49 g/cm³ uz korekciju za kamenje/šupljine.
5. Kiselina ili XRF: kada je vrednost veća ili imate sumnju; preferirajte probni kamen ili XRF zbog pouzdanosti.

Koje greške kupci najčešće prave?

• Oslanjanje samo na magnet: mnoge baze nisu magnetične - negativan rezultat nije dokaz.
• Zanemarivanje oznaka EPNS/nickel silver: naziv može zavarati - te legure nemaju srebra u jezgri.
• Korišćenje agresivne kiseline na vidljivom mestu: test je destruktivan; tražite profesionalca ili probni kamen.

Sažetak testova - šta svaki meri i kada ga izabrati

Najbolji način da prepoznate pravo srebro je kombinacija: proverite žigove (po mogućstvu sa znakom assay kancelarije), eliminišite grube falsifikate magnetom, upotpunite sliku testom leda i/ili gustinom, a kod vrednijih komada tražite acid test na probnom kamenu ili XRF izveštaj. Tako dobijate pouzdanu, dokumentovanu potvrdu - i miran osećaj da komad koji nosite zaista jeste plemenit metal koji zaslužuje posebnu pažnju.